U škrinjici nematerijalnoga blaga karlovačkoga kraja terenskim dijalektološkim istraživanjem pronađeno je mnogo toga − usmene predaje, crtice iz povijesti, leksičke zanimljivosti, lokalne anegdote, opisi običaja i tradicionalnih igara, kletve, šale, rugalice…
Ovim putem pozivamo Vas da škrinjicu otškrinemo još više i pokažemo što se u njoj još skriva − javite nam se putem elektroničke pošte i podijelite s nama i s ostalim ljubiteljima karlovačkog duha usmene predaje svojih djedova i baka, priče i legende, a ako pritom znate i kako se u vašem selu 'sprda' s onima iz susjednog sela… učenje uz zabavu je zajamčeno!
Također, pozivamo Vas da prezentirate stare riječi svoga kraja i doprinesete tako počecima stvaranja leksičkoga fonda karlovačkoga kraja.
Išli su Brežanac i Rečičak u lov i ulovili zeca. I nikak se nisu mogli dogovoriti kome bude taj zec i veli Brežanac Rečičaku: „Nek bude onemu ko prvi reče kak se zove ta životinja.“ I Rečičak pristane. Veli Brežanac: „Zȅc!“, a na to Rečičak: „Zaaaajȁc!“. I osta zec kod Brežanca.
Bȅži kȁa kopitnjȁa, ȉde fãšnjakova jȗva.
Kletva koja se izgovarala u vrijeme poklada: za fašnik se kuhao kupus pa su se vodom iz kupusa, na Pepelnicu prije izlaska sunca, uz izgovaranje kletve, djeci mazale ruke i noge, radi zaštite od ugriza zmija. Zabilježena u Rečici.
Kako se u Karlovcu trči?
Kao zoran primjer leksičke šarolikosti navest ćemo leksem „trčati“ koji je na karlovačkom teritoriju (najveća udaljenost između analiziranih mjesnih govora je 30-ak km) dosada potvrđen već u pet inačica: skākȁti (Brežani), lètjeti (Kablar), bjèžati (Banska Selnica), drčȁti (Rečica, Šišljavić), tȅ (Zadobarje).
Kotačkanje - tradiocionalna igra. Snimka je snimljena u Zadobarju.
Izvor: Milena Sajvert Pokupska, Hrnetić (kraj Karlovca) Narodni život i običaji, rukopis, 1905.
Poslovice
Trla baba lanak, da joj projde danak. * Bolje dobar glas, nek svilan pas. * Nevjeruj ženi, ni jesenskom suncu. * Uzmi vraga, gledajući blaga; nesta blaga a nikada vraga. * Ni sve pšenica, kaj se zeleni. * Gdi je ognja, tam je i dima. * Po noči sve su krave črne. * I črna kokoš, belo jajce snese. * I črna krava, bjelo mliko daje. * Imaju se radi; kak pas i mačka. * Bit će bolje: kad se nad nami zazeleni trava. * Svakom dojde plačni dan. * Neplaća Bog sake subote. * Doći će i njemu žalosni petak. * Voda sve ispere, samo grihov ne. * Ni za guske sino – al je za vole. * I tele se zagleda u nova vrata. * Kakvo drvo, takav kljin. * U jarmu je i vol pokoran. * Ki je ljen pri jilu, taj je i pri dilu. * I čorava kokoš, kad kad zrno najde. * Jurjevska kiša, senik puni. * Dobro je čuvati bele novce za crne dane. * Kaj misec haje, da pas laje. * I najmilija mačka draplje. * Svaka kuća ima svoju kaču. * Prijateljstvo se novci ne plaća. * U svako žitu se najde kukolja. * Ni dobro metnut sve na veliki zvon. * Pleti kotac kak i otac. * Gdi je rad, nije glad.
Zagonetke
Crno malo poskakalo, celom svitu dodijalo, kaj je to? (buha) * Koliko ih je to skup: svekar i svekrva, otac i mat i muž i žena, dite i snaha? (4) * Kaj prije prejde u crikvu od zvonara? (ključ) * Kaj Kupu preskoči, a kopita ne smoči? (misec) * Kaj na putu mesa čeka? (trn) * Kaj je to: dok se otac srdi, sin po krovu hodi? (oganj i dim) * Crn kak kovač, ore kak orač, nit je kovač nit orač, van kaj je? (krt) * Četiri se brata, a nemogu se ulovit? (kotači) * Dva se brata s jednog brda gledaju, a nemogu se vidit? (oči) * Krunu ima cesar ni, ostruge ima a husar ni, kaj pak je? (kokot) * Četri brata, jedna kapa, kaj je to? (stol) * Uz bedricu visi, u škuljicu misli, kaj je to? (ključi) * Kaj i bez čavlja na stini visi? (paučina) * Mrtav živoga drži, kaj je to? (kolac i trs) * Roge ima vol ni, tovar nosi osel ni, kaj je to? (puž)
Zdravice
Daj nam Bog zdravlja i veselja još mnogo ljet skup živjeli: da bi se očima gledali, srcem ljubili i jen drugom nezamirili! * Daj nam Bog još mnogo ljet u vekšem obilju… * Daj na Bog ono blago, koje je Bogu drago; onaj mir, koj je Bogu mil! * Daj nam Bog dobro življenje i sretnu smrt, al ta naj ostane za najzadnje! * Daj nam Bog još puno ljet se tak lipo skup sastajali i jedan drugom ljubav vračali! * Daj Bog nam da u miru i ljubavi skup živili. Nenahudilo nam zlo oko, ni zla rječ!
Pripovijest o jarcu i mareli snimljena je u Zadobarju.
Crevani se falidu da se dobo ranidu,
slaba im je rana − ripa neoprana.
Sirutka kipuća, prosenica vruća.
(Rugalica skakavačkom kulinarstvu i njihovom govoru, zabilježena u Brežanima)
Prema popisu župa godine 1334. u blizini Rečice, odnosno u Luki Pokupskoj djelovala je župa sv. Nikole (Buturac 1984). Zanimljivo je, međutim, da stanovništvo naseljā s druge strane Kupe (Brežani, Lipje, Ribari) danas toponimom Mikȕla nazivaju oranice preko puta rečičke crkve.
Prema usmenoj predaji stanovništva s desne strane Kupe, crkva sv. Nikole bila je locirana upravo na njihovoj strani, preko puta Luke Pokupske. Na tome mjestu i dan danas postoji toponim Sela, a odnosi se na više njiva. Nedaleko tog toponima ljudi, obrađujući zemlju, nailaze na kamene i ljudske (prstenje i kosti!!) ostatke i tvrde da su upravo tu ostaci nekadašnje crkve. Uslijed učestalih poplava jedino to mjesto za koje se vjeruje da je nekad na njemu bila crkva i groblje te lokalitet Sela ostaju nepoplavljeni. Dodatni prilog toj tvrdnji je drvena crkva sv. Petra u Banskom Kovačevcu, uništena u Domovinskom ratu 1991. − u opisu kulturno-povijesnih spomenika Korduna podrijetlo te crkve veže se upravo za nekadašnje imanje Steničnjak: “Najpouzdaniji podatak o kapeli sv. Petra je onaj iz 1768.g. koji kaže da je podignuta pet godina ranije na imanju obitelji Drašković (koji su držali i obližnji stari grad Steničnjak i dvorac u Rečici). Pripadala je župi u Rečici te je njome upravljao župnik iz Rečice, budući da je crkva u Kupčini bila udaljena više od dva sata hoda. Oko kapele je bilo groblje s ogradom.” (Škiljan 2007)
Današnje pokupsko stanovništvo vjeruje da je upravo sv. Mikula dolaskom Kovačevčana u Pokuplje (kr. 17. st., Lopašić 1895) prenesen s desne strane Kupe u Banski Kovačevac, a u Rečici je sagrađena nova crkva, sv. Ivana Krstitelja.
Kazivala Marica Kušan iz Zadobarja
Zeleni Juraj
Faljen Isus, Marija,
dobro jutro Jurjeva,
pisan Vazam prošal je,
zelen Juraj došal je.
Donesal je, donesal,
lakat dugu mladicu,
lakat dugu mladicu,
pedanj dugu travicu,
travica je volaku,
mladica je janjaku,
darujte nam, darujte, Juru zelenega,
nije Juraj svaki dan, već u letu jedan dan,
fala, fala desnoj ruki koja nas je darovala,
fala, fala, Bog vam plati i Marija, Božja mati.
Pjesma koju su pjevale Ivančice (uz blagdan Ivanja)
Tote Bog daj dobro leto, daj nam Bože dobro leto, daj nam Bog,
'vomu stanu poštenemu daj nam Bože dobro leto, daj nam Bog,
i u stanu gospodaru daj nam Bože dobro leto, daj nam Bog,
gospodaru, daj nam Bože dobro leto, daj nam Bog,
gospodaru, gospodini, daj nam Bože dobro leto, daj nam Bog
i u hiži svoj družini, daj nam Bog.